Ovaj spisak sadrži upotrebljavano jestivo samoniklo (divlje) bilje i služi kao informacija o nazivu divlje biljke, opisu, glavnim karakteristikama i nameni u ushrani.





KORIJANDER (Coriandrum sativum) – samonikla (ili kultivisana) biljka, ima svetlozelene rasperjane listove i žućkaste ili smeđe plodove koji sadrže etarsko ulje. Listovi su slični peršunu i mirišljavi. Seme podseća na biber. Koristi se samo potpuno zrelo osušeno aromatično seme, prijatne arome, kao dodatak slanim i slatkim jelima od povrća, za supe, testenine, mesa, divljači, ribe i pečurke, salate, ili za kiseljenje povrća.

Upotrebljava se za proizvodnju rakije, likera i kao dodatak hlebu, pecivu, mesnim prerađevinama (kobasicama), medenjacima, a koristi se i kao zamena za biber.

Lekovita svojstva: otvara apetit, pospešuje varenje, podstiče rad želuca, creva i jetre, sprečava nadimanje, snižava holesterol, jača koronarni sistem, smiruje nervnu napetost.
Posebna napomena: u većim količinama postaje otrovan.




KRABULjICA – listovi su vrlo nežni i osetljivi. Dodaje se u topla jela (naročito u supu i umake), neposredno pred serviranje. Ide uz šargarepu, krompir, jaja, šparglu i dr.

Lekovita svojstva: podstiče rad bubrega i pomaže kod varenja




KRASULjAK, bela rada, petrovac (Bellis perrenis, Compositae) – jestiva je i lekovita biljka. Male je hranljive vrednosti, u 100 g ima samo 35 kalorija. Koriste se mladi listovi, lopatičastog ili jajolikog oblika. Svi listovi se nalaze u prizemlju rozete. Mladi listovi sadrže belančevine, masti, ugljene hidrate (šećer), vitamin C i karotin, jabučnu, sirćetnu i oksalnu kiselinu, zatim saponin, tanin, smole, eterično ulje i gorke materije. Listovi se jedu sirovi ili prokuvani, najviše u proleće i početkom leta, ali i u jesen. Ukus im je kiselkast, malo gorak i lagano opor. Salata je ukusnija ako se ostavi začinjena da stoji 1-2 sata. Kombinuje se i sa salatom od krompira ili drugog divljeg povrća. Naročito su ukusni usitnjeni listovi izmešani sa mladim sirom. Listovi se mogu mešati sa ostalim varivima ili se stavljaju u supu. Ovaj livadski krasuljak ima jedan nerv, a šumski i jednogodišnji krasuljak imaju po tri nerva i isto su jestivi.

Lekovita svojstva: jača i podstiče varenje, deluje kao lek koji rastvara sluz, hladi, smiruje bolove i grčeve u želucu i crevima.




LAZARKINjA, lazarica (Asperula odorata) – sadrži proteine, skrob, mineralne materije, kumarinske heterozide, gorke materije, etarsko ulje. Kumarin nastaje prilikom sušenja ove trave. Sveže grančice lazarkinje treba ostaviti preko noći na dobro promajnom mestu da se osuše. Staviti je u vodu da stoji oko 30 minuta, pa je izvaditi.

Lekovita svojstva: pomaže kod bolova glave.




LIVADSKO ZELjE, poljsko zelje (Rumex pulcher) je zajedničko ime za raznovrsno samoniklo (divlje) bilje koje se koristi u ljudskoj ishrani. Najpoznatije vrste su: bedrenika, brašnjenik, cikorija, crni slez, čičak, gavez (crni koren), kiselica (kiseljak), kopriva, livadska detelina, loboda, luk vlašac, luk porjak, maslačak, matovilac, mečja šapa, mišjakinja, pupavac, poljsko zelje, sedmolist, špargla, štavelj i dr. Lišće je po pravilu bogato vitaminima i klorofilom (koji je najdragoceniji sastojak lista), plodovi šećerima i vitaminima, a korenje i lukovice sadrže skrob i šećere, dok su neki plodovi i semenke izvor masnoća.

Osim nabrojanog, sadrže kiseli kalijum-oksalat, bogate su vitaminom C, provitaminom A, mineralnim materijama (naročito kalcijumom) i drugim korisnim sastojcima. Koriste se mladi listovi i izdanci koji su ukusni i sočni. Njegovo lekovito dejstvo ima terapijsku vrednost. Sakupljaju se pre pojave cveta. Najbolje ih je brati ujutro po rosi ili posle kiše, birajući biljke koje rastu po senovitim mestima. Pripremaju se na isti način kao i kultivirano povrće, slično spanaću ili kupusu sa što manje osoljene i ključale vode. Jelo se priprema bez mešanja u poklopljenoj posudi. Pripremaju se kao samostalno jelo ili se dodaju čorbama, varivima, pasulju, pitama i drugim jelima. Varivo je najbolje pripremati u zemljanom loncu.

Listove livadskog zelja za salatu najpre oprati, ocediti i preliti ključalom vodom i potom ocediti. Nekoliko kapi limuna ili vinske kiseline, vitamin C će zaštititi od razaranja na vazduhu.




LOBODA (Chenopodium album) – male je energetske vrednosti, svega 63 kalorije. Koristi se mlado lišće obične lobode i još nekih vrsta u proleće. Sadrži belančevine, masti, ugljene hidrate, mineralne materije i soli, vitamin A (karotenoid) i C, gorke materije, sluzi, gumu, vosak. Koristi se za salate, čorbe, variva i druga slana jela sa mesom. Bere se u aprilu, maju, junu, julu i avgustu.




LORBER (Laurus nobilis) – upotrebljava se list koji sadrži oko 1–3% eteričnog ulja u kome su glavni sastojci pinen i cineol. Koristi se kao dodatak kuvanim jelima od mesa i povrća, mesima od divljači, ribi, prelivima, marinadama i dr.

Lekovita svojstva: pospešuje probavu, smanjuje nadimanje i smiruje živce.




LOTOS (Nelumbo nucifera) – vodena je biljka sa prelepim, velikim, beloružičastim cvetom. Koristi se krtolast koren (sličan šargarepi), koji u preseku ima dekorativnu šaru. Sadrži hranljive sastojke: nelbumin (stimuliše telesne tečnosti i mišićno tkivo), asparagin (pospešuje razlaganje i izbacivanje suvišne otpadne sluzi iz bronhija i pluća) i skrob (sadrži 13% jednostavnih šećera i odličan je izvor energije).

Suši se u tankim kriškama. Koristi se za ishranu i pripremu tradicionalnih lekovitih napitaka. Kuva se, prži, ili se koristi kao dodatak povrću i supama ili kao lekoviti čaj (najefikasniji je od svežeg korena) ili njegovog praha. Bere se zimi, jer tada ima najviše hranljivih i lekovitih sastojaka.

Lekovita svojstva: leči kašalj, prehladu, sinuse, infekcije, bronhitis, astmu i veliki kašalj.




LUK ALjMA, zimski luk ((Allium fistulosum L.) – koriste se pera, koja ostaju dugo zelena. Tera stalno novo lišće visine od 30 do 50 cm. Sadrži mnogo mineralnih materija, vitamin C, eterična ulja i flavonoide.

Lekovita svojstva: pospešuje varenje, deluje antiseptično i preventivno na oboljenja srca i krvotoka.








LUK SREMUŠ, medveđi luk, divlji luk (Allium ursinum L.) – ima ga više vrsta, koristi se samo mlado lišće u sezoni od aprila do juna i lukovica. Listovi mirišu na beli luk i blagog su ukusa, a lukovica na mešavinu crnog i belog luka i ljutog je ukusa. Lukovica se koristi isto kao i beli luk. Sadrži mineralne sastojke (sumpor, magnezijum, mangan, gvožđe, cink) kao i beli luk, vitamin C, karotin, alin, zatim ugljene hidrate, belančevine, masti i celulozu i visoku komcentraciju sumpora (alicina). Upotrebljava se sirov za salate ili kuvani listovi za čorbe, variva, piree, kao začin i dodatak jelima. Za namaz se sitno isecka i pomeša sa mekim sirom i pavlakom, a seckani za ukrašavanje jela ili se dodaje hlebu. Mlada biljka se može kiseliti za zimu. Stajanjem i sušenjem lišća, razgrađuju se njegove aktivne supstance. Lukovica se upotrebljava slično mladom luku, kao začin, dodatak jelima (stavlja se na hleb) namazan maslacem, kao salata ili podloga za variva, kao začin čorbama, krompriru i drugim jelima. Nikada se ne razvijaju mlade lukovice (razmnožava se putem semena).

Lekovita svojstva: ima antibakterijska svojstva, snižava krvni pritisak, utiče na stvaranje krvi, čisti krv, jetru, creva i želudac, jača pamćenje, olakšava iskašljavanje. Vino od sremuša smanjuje sluz u plućima i dugotrajan kašalj.

Kontraindikacije: osobe sa osetljivim želucem treba da isečene listove preliju toplim mlekom i da odstoje 2 sata, a zatim piju gutljaj po glutljaj





Tekst preuzet sa http://www.bezgluten.net/